beats by dre cheap

Krompir naš nasušni

Bessen van aardappel
Plod krompira nije jestiv, slican je plodu paradajza (ista familija). U ishrani se koristi gomolj, podzemni izdanak, iz koga moze nici i nova biljka.

Od kako se pojavio krompir u Evropi prestala je i glad. Krompir (Solanum tuberosum) je kao i paradajz (spadaju u istu familiju pomoćnica-Salinaceae) donesen u Evropu od strane kolonizatora i to iz Perua i Čilea. Iz kolonizatorskih zemalja Zapadne Evrope proširio se na unutrašnjost Evrope. Na područje Balkana je donešen za vrijeme Austro-ugarske, odnosno Marije Terezije. Danas je krompir uz pšenicu glavni prehrambeni produkt Evrope. To je biljka koja može rasti i u hladnijim i planinskim područjima, te se jako rasprostranila u prehrani naroda Istočne Evrope (Rusije i Ukrajine), Kine, Njemačke, Holandije. Kod nas je krompir postao glavna kultura u planinskim područjima i visoravnima Romanije, Nevesinja, Gacka, te u Fojnici, Visokom, Hercegovini, itd.

U mnogim jezicima za krompir se kaže da je to “ jabuka iz zemlje”. Kao što je jabuka često sinonim za ljepotu i zdravlje, krompir je simbol za ružnoću i sirovost. Kad imamo rupu na peti, kaže se da imamo “krompir”.

Kao što je jabuka od sveg voća najzastupljenija u slatkom kulinarstvu, tako je krompir od sveg povrća najviše zastupljen u slanim jelima. Od najobičnijeg pomfrita, koji je u mnogim zemljama postao  najprodavanija ulična brza hrana, do isto tako popularnog čipsa, pirea, restovanog krompira, musake, krompiruše, knedli, frikandela, krompir čorbe, i tako dalje, i tako dalje. Krompir je i najprerađivanije povrće, gdje se pored raznih prehrambenih jela za duboko zamrzavanje koristi i za proizvodnju skrobnog praška i skrobnog ljepila.

Holandija je u odnosu na površinu najveći svjetski proizvođač i izvoznik krompira . Proizvodnja je jako mehanizovana, tako da vrlo malo ljudi proizvode ogromne količine krompira. Kad sam došao iz ratnog Sarajeva krajem 1994-te iznenadio sam se ogromnim brdima iskopanog krompira u istočnom dijelu sjeverne provincije Groningen. Meni su tada još uvijek dva krompira bila pravo blago, jer sam od njih i od jedne “Ikar” konzerve mogao napraviti i na plinu ispeći pitu.

Aardappelruggen
Aardappelruggen

Polja zasijana krompirom u Holandiji

Krompira ima oko 3000 sorti, a kod nas je u običnom životu postojao samo crveni i bijeli krompir. U praksi se sorte uglavnom razlikuju prema otpornosti na temperature, pa se neke brže raspadaju kuhanjem, a neke ostaju čitave. U Holandiji su plastične vreće u kojima se prodaje krompir obilježene raznim bojama, tako da one žute imaju krompir koji se brzo raspada, a crvene imaju vastkokende krompir koji se teško raspada. Između su one sa zelenimi i plavim. Tako ćemo za pire koristiti krompir koji se ne raspada, a za salatu onaj sa crvenim oznakama.

Krompir nije kalorična ishrana, ako se ne koristi sa dodatkom ulja i druge masti. U čipsu ima dosta masnoće, pa je on jako kaloričan. Glavni prehrambeni sastojak je skrob, vode ima oko 80 posto, i tu postoje razlike po sortama i krajevima gdje se krompir uzgaja. Naš hercegovački krompir ima malo vode i vrlo je vrijedan, dok ovaj holandski krompir ima puno vode. Od ostalih sastojaka valja spomenuti bogatstvo u željezu.

Problem kod uzgajanja krompra je veliki broj insekata, napasnika, te druge bolesti. Od napasnika je najgora krompirova zlatica, takođe uvezena iz Amerike, iza drugog sv. rata. Zato se u proizvodnji krompira jako puno koriste pesticidi, a neke sorte primaju u svoj sastav više pesticida nego druge. Najbolji je zato biološki krompir, ali je njegova cijena nekoliko puta skuplja od konfekcijskog. 

O raznim sortama vidi vise u wikipedii

Leteci Holandjanin
http://letholandez.blogger.ba
18/11/2007 10:29