beats by dre cheap

Sarajevski taksisti

[URL=http://travel.webshots.com/photo/1441588943053729760PRRpun][IMG]http://thumb0.webshots.net/t/63/163/8/89/43/441588943PRRpun_th.jpg[/IMG][/URL]

Ima ih raznih, "crveni" taksi, "žuti" taksi, pa onih  sa nekim pajdasima, dvojicom prijatelja, vlasnika firme cija su imena ispisana na krovu automobila. Ipak je najviše onih sa natpisom “Sarajevo-taxi”, najstarije firme sa najviše iskustva, i nasljednice najzgodnijih i najatraktivnijih polazišta.

Ima se utisak da ima mnogo više taksija nego što je potrebno. Veoma mnogo ih je praznih koji kruže, posebno Titovom duz tramvajske pruge, jedan za drugim. Ne trebaš čekati ni minut, taksi je veċ tu. Tamo u zemlji gdje ja sad živim taksi dolazi samo na poziv i nikad ga skoro ne možeš vidjeti praznog kako obilazi u potrazi za mušterijama. A taksiji su u Holandiji obično uvijek isti, to su  veliki sivi mercedesi čiji je vozač uredno obučen, sa ispeglanom košuljom I kravatom, ustaje iza volana i otvara ti vrata da uđeš ili izađeš. Ali je zato i cijena ne pitaj me kolika, i veoma mali broj ljudi se usudi da ih koriste. Samo poslovnjaci i oni koji zaista žure ili imaju puno stvari. Inace je bolje sjesti na bicikl, pa makar padala kiša i puhao vjetar.

Sarajevski taksiji su svakakvi, to su auta stara i po dvadeset i više godina, golfovi, pasati, stari mercedesi. Taksi može biti svako auto ako ima četvera vrata. Ima i novih automobila, ne mogu da ne kažem, posebno su to često Škode oktavije.

 A kakva auta, takvi i vozači. Obično neobrijani, nenaspavani, u džemperima ili majcama. Jedno im je zajedničko. Svi su jako pričljivi, i dovoljna je jedna rečenica sa njihovog radija da ih izazove na komentar o državi, političarima, vremenu, doktorima, i o svemu ne još. Neki iznose svoje intimne stvari što ih brinu i peku. Pričaju o svojoj djeci, snahama koje ih ne slušaju, o svojim stambenim problemima i svojim bolestima.

 I druga stvar im je zajednička, da svi uključuju taksimetar i da su svi taksimetri ujednačeni i tačni, te da uglavnom svi taksisti vraċaju kusur, ponekad zaokružujuċi na 50 pfeninga. Izuzetak su taksisti na autobuskoj stanici, koji dugo čekaju mušteriju iz provincije ili inostranstva, a onda ga prevare tako da ne uključe taksimetar ili naplate kofere preko cijene.

Vozim se “Crvenim” taksijem u jednom neuglednom starom golfu i čujem na radio-vezi kako se kolega taksista žali da je otišao po mušteriju na datu adresu, da čeka  u avliji pred kuċom, a da se niko ne pomalja iz kuċe.

Pitam vozača koji me vozi, kako oni pronalaze adrese, ipak ne mogu imati sve ulice i adrese u glavi. Imaju li oni možda plan grada sa svim ulicama, ili neki imaju i satelitsko navođenje u kolima?

Čovjek me začuđeno pogleda. Kakvo satelitsko navođenje, kakvi planovi. Uglavnom oni voze u određenom dijelu grada i tu dobro poznaju ulice i adrese. Ako moraju negdje dalje, napr. na Dobrinju  onda, brate, imaš kolege koje više voze u tom dijelu grada, e njih onda trebaš pitati. Svako ċe ti reċi preko radija.

Onaj na radio vezi se i dalje žalio kako evo trubi a još niko iz kuċe ne izlazi i da se narod iz komšiluka pita ko li je to zvao taksi. Na kraju dojavljuje da se evo ipak neko pomolio iz kuċe i da se je taj začudio kako je taksi tako brzo došao.

 

Leteci Holandjanin
http://letholandez.blogger.ba
10/06/2007 10:57