Kad pripremamo i jedemo hranu sjetimo se dobrih ljudi

Kad pripremamo hranu sjetim se zivih i umrlih koji su na neki nacin vezani za tu hranu, ili smo joj cak nadili ime po njima:
Karnagasija: Ime jela koje je nadila moja majka. Nesto slicno bosanskom loncu, uglavnom se sve zivo povrce natrpa u serpu ili pretis i kuha lagano
Zelena salata po receptu ustasince: Dok su moji, tokom rata 1942 zivjeli u Sarajevu, zivjela je u komsiluku u Trumbicevoj ulici neka zena kojoj je muz bio ustasa. Ona je znala začiniti zelenu salatu na svoj način.
Babina čorba- Ime čorbe (ovdje je zovu “dikke soup”, odnosno debela supa, u koju se stavljao sitno isjeckan krompir, grasak i još ponešto. Pravio ju je moj otac, koga smo zvali Baba.
Mensin pire- Krompir pire Mense Osmovića, našeg prijatelja. Njegova se žena Munevera hvalila da niko ne zna napraviti takav pire, sa puno putera i mlijeka!
Ferkina pogača – pogača koju je pravila moja rahmetli tetka Ferida. Bila je specijalista za pogače , pravila ih je vrlo brzo, odozgo bi ih ukrašavala pritiskom viljuške,a onda mazala žumanjcem
Fatmin sendvič – Moja rahmetli sestra Fatma i ja bismo u Goraždu, četvrtkom kad je pazarni dan, uživali u seljačkoj pavlaci namazanoj na vruć kruh, a odozgo ukraženim ploskama paradajza.
Samin gulaš – moj pokojni kolega Slokan Samo je znao spremiti goveđi gulaš, kada bi smo mu svratili na konak u Maribor. Gulaš se pravio u velikoj šerpi, satima je polako krčkao u sosu od paprike i paradajza.
Nadina čorba – Čorba moje pokojne dajdzince Nade, koju je obožavao dajdža Zijo. Kad smo jednom bili na pansionu u hotelu u Herceg Novom, rekao je da mu fali Nadina čorba, jer o dove hrrane ne može niti da prdne!